|
sam srednju školu 1973 godme. Bila je to prva godina kada je broj nezaposlenih u Engleskoj dostigao jedan milion posle rata — u Liverpulu, i svuda severnije, bilo je još gore. Bio sam vrlo srečan što sam dobio posao. Nisam imao ambicija da se dalje školujem. Otišnuo sam se i dobio prvi posao na koji sam naleteo. Dobio sam posao kao operator na kompjuterima, što je bilo relativno pristojno plačeno — oko dvadeset funti nedeljno. Stavljao bih trake i kartice u mašine, postavljao štampače sav laj manuelni posao za koji kompjuter mje imao ruke da ga sam obavi.
Imao sam nekakvu ambiciju da postanem profesionalni muzičar. Več sam svirao gitaru u srednjoj školi — nastupao sam po folk klubovima. Pisao sam pesme — užasne pesme, i izvodio ih vrlo predano. Nisam mislio da su te pesme vredne za snimanje, ali jedini način da postaneš bolji je da izvodiš ono što pišeš.
Driao sam se prvog posla na kompjuterima oko šest rneseci. Istovremeno, napravio sam grupu u Liverpulu, neku vrstu folk sastava — svirali bismo par rock'n'roll tema, naše pesme, ali sa tim nismo nigde dostigli. Cavern Club je još bio tamo (klub je kasnije srušen — prim. prev.) i tamo sam sreo Nicka Lowea, baš pre nego što sam stigao u London 1974. On je tad još uvek bio sa grupom Brinsley Schwarz, bila je to jesen njihove karijere. Svirali smo par njihovih pesama u nekom malom klubu, oni su nastupali u Cavernu; otišli bismo tamo kasnije, sreli se na šanku i pričali. On je bio u pravoj grupi koja je snimala ploče! Bilo je to prvi put da sam pričao sa nekim takvim.
Moj otac je bio u orkestru Joea Lossa — engleskog Glenna Millera, Bio je sa njim od 1953. do 1968. godine, a onda je krenuo solo. Njegov instrument je truba, ali je bio pevać. Posle svih tih godina sa Joeom Lossom otisnuo se ke.) kabaretski izvodač. Nastupa u društvenim klubovima, noćnim klubovima i kabareima; sam se vozi okolo.
Prve ploče koje sam imao su bile »Please Please Me« Beatlesa i »The Foksinger« Johna Leytona. Bila je to prednost za mene što je otac bio sa Joeom Lossom tada — dobijao je dosta ploča pošto su oni svirali svoje verzije hitova trenutka. Često bi dobijao probne otiske, čak i acetate. Sve do 1966. »Northern Songs« (izdavačka kuda koja je štitila prava na pesme Beatlesa — prim, prev) bi slala acetate Beatlesa orkestrirna da bi unapredila izvodenje verzija tih pesama (ušivo) na radiju, Još ih imam kod kuče. Pošto je moj otac bio najraznovrsniji od tri pevača u orkestru Joea Lossa imao sam sreče - dobijao je ploče i davao ih meni.
Interesovali su me singlovi šta god je bilo na radiju, Kinks, Who, Motown. Bilo je uzbudljivo... Bio sam član Beatles Fan Cluba kada sam imao jedanaest godina; kupovao sam magazine. Muzika koju nisam voleo bo je rock’n’roll — u svom klasičnom obliku. Moja susetka je volela Shadows i Cliffa Richarda - mislio sam da je to zaista starudija. Neko ko je živeo prekoputa moje babe voleo je Buddyja Hollyja. smatrao sam da je to užasno staromodno. Nisam shvatao kako neko moze da voli tako nešto. Nikada nu nije palo na pamet da je neko tako arhaican kao Chuck Berry mogao da napiše ‘Roll Over Beethoven’ — zato što sam bio ubeden da je lo napisao George Harrison.
Jedini pul kada se to promenilo, kada je postalo malo nastrano, čak i tajno, bilo je kada sam se preselio u Liverpul. Nikad nisam bio oduševljen psihodeličnom muzikom, ali moj otac jeste pomalo, 1968, godine. Pustio je dužu kosu, donosio mi ploče Grateful Dead i "Surrealistic Pillow" (Jefferson Airplane). Zadržao bih te ploče par nedelja a zatim ih prodao i za taj novac kupovao ploče Marvina Gayea. Kada sam se preselio u Liverpul otkrio sam da su svi još ukljuoeni u acid rock —i skrivao sam svoje ploce Otisa Reddinga kada bi mi dolazili prijatelji. Nisam želeo da upadnem u raskorak sa vremenom. Kada imaš šesnaest godina vrio je bitno da si uključen.
Uporno sam pokušavao da zavolim Grateful Dead ili Spirit. Pokušavao sam da nadem nekog od takvih koga bih zavoleo a da niko drugi nije - zato što je svako pronalazio svoju grupu oca bi postajala "prava alvar". — nekog nastranog kao što je bio Captain Beefheart. Ni danas nije drugačije. ljudi se takmiče u ekstremima Ima ljudj icap vole grupu X, drugi kafu da su X mlakonje. oni vole Black Flag. (X i Black Flag su američke punk grupe - prim prev.).
U stvari, "prosvetlio sam" kada sam ved svirao - onda kada sam se vratio u London î video mnoštvo grupa, Nicka Lowea i Brinsley Schwarz. pubrock grupe. U Londonu sam otkrio da muzika koju sam tajno voleo. koju sam krio cd svojîh prijatelja predstavlja vilo zabavnu stvar u baru; pesme Lee Dorseyja. Odjednom je bilo sasvim u redu voleti takve sivari tada sam "prosvetlio" Ničeg lošeg nije bilo u tome
U Engleskoj, sada, postoji dosta predrasuda o toj eri. prepunk eri. Ocrnjuju bendove u stilu "To je samo pub rock" Radije bih otíšao u bar i pogledao NRBQ. nego što bih video najzivopisniju englesku punk grupu, zato što mislim da ovi drugi nemaju veze s vezom. Uzasni su — lazni i nepoštena Čitav taj Oi biznia
Damned su bili najbolja punk grupa zato što nije bilo nikakvih umetničkih pretenzija iza njih. oni su se samo zabavljali Bili su samo nestašni u svojoj zloči. Voleo sam ih od samog pocetka. Voleo sam i Pistolse, ali iza njih se videla neka dublja zamisao, Nepošteno je reci - "Oh, da. Mi smo tako Dvlji! " oni nisu bili samo tako divlji. Sve je to bilo promišljeno ¡ proracunato. Vrlo umetnickì. Clash, takode.
Na prvoj demo traci koju sam poslao Stiffu i koja mi je donela posao, bile su samo dve-tri pesme koje su završile na albumu "My Aim Is True." Bilo je dosta sirovih pesama - gledajuci sada bile su to pesme. koje su zahtevale dosta truda, sa puno akorda. Pesama na kojima se covek pravi Vazan. Bio sam veoma impresioniran Randyjem Newmanom I napisao sam dosta pesama sa tim njegovim ragtime osecajem. Bio sam impresioniran čudnim promenama akorda koje je svirao i pokušavao sam da ih izvedem na gitari. Rezultat je bio pun grčevitosti; pesme nisu bile poppy. pretendovale su na sofisticiranost koju nisu imale.
Sve se to dešavalo u isto vreme kad i Punk. Ali ja sam radio - nisam imao novca da odem u Roxy klub da vidim šta ti sastavi rade. Clash i Pistols Samo sam citao o nijma u NME di Melody Makeru. kao i svi ostali Ziveo sam u predgradu Londona i nisam mogao sebi da priuštim da idem u klubove u centru. Radili su do dva sata posle ponoci. nisam imao para za taksi, a podzemna zeleznica radi samo do ponoci. Sve te grupe su ,svirale usred noci. Ne znam ko je išao ne te svirke - bogati ijudi sa kolima.
Ustajao sam u sedam sali ujutro i nisam mogao da idem. Bio sam ozenjen imao Sina. Nisam mogao da uzmem slobodan dan Več sam dosta vremena potrosio praveči se bolestan, uzimao sam bolovanje da bib završio "My Aim Is True".
Onda sam poćeo da slušam ploče koje su izlazile, pošto sam imao snobovski stav da je malo šta vredno izašlo poslednjih godina. Kada su se pojavile prve punk ploče iznenada sam počeo da razmišljam "Stani malo, ovo je nešto različito."
Sećam se kada je Joe Strummer opisivao zvuk Clasha kao rikanje morskog lava preko baterije pneumatskih cekica — kako njihov prvi album i zvuči kada ga prvi put cuješ - i kada sam ga cuo rekao sam "Ako ovako stvari treba da izgledaju. gotovo je. Napustiću sve pre nego sto išta uradim.
Onda sam preslušao album na slušalicama - živeli amo u bloku stanova gde nisi mogao da slušaš muziku preko
noci - i slušao sam celu noc. Razmišljao sam. "Pa, želim da shvatim o cemu se ovde radi. Slušacu ovo sve dok ne odlucim da je ovo smece ¡ verovatno ce ave da napustim ako je ovo put kojim ce se muzika razvijati ili ću na kraju ipak videti nešto u tome". Slušao sam trideset šest sali bez prestanka -i napisao "Watching The Detectives."
Izdali smo prve singlove bez ikakvog odjeka. Moja neposredna reakcija bila e "Možda nisam za sve to" Da sam bio neko kao Johnny Cougar, pod ugovorom sa velikom firmom - neko sa ugovorom od pet albuma za milion dolera — pretpostavljam da bib mislio, "Pa, sad sam siguran, sada mogu da pišem pesme. " Ali nisam bio siguran. Stiff je radio od nedelje do nedelje - bili smo potpuno nezavisni Nismo imali distribuciju, ploce su se prodavale preko pošte. Završili smo album u etapama po Sest sati data nije bilo celih dana provedenih u studiju Jake (Riviera, gazda Stiffa - prim prev) je rekao "Izdademo to" ali jednog trenutka mu je padalo na pamet da ja budem na jednoj strani, a Wreckless Eric na drugoj, kao predstavijanie dva nova autora. Milion ideja je kruziIo okolo, sve je bilo improvizovano ¡ odredeno vrlo ogranicenim budzetom.
Ja nisam odabrao svoje ime. Jake je to uradio. Bila je to naprosto tržišna šema, kako s izdvojiti ad Johnnyja Ovog ili Johnnyja Onog. Jake je rekao. "Nazvacemo te Elvis" Pomislio sam da je sišao s urna.
Ozbiljno sam razmišljao de opet uzmem staro ime, makar u Britainji.
Ako se odrzimo još malo duže, bicemo jedina grupa iz naše generacije kola još uvek funksioniše. Prestao bih onda kada bïh osetio da nema više níkakvog smisla. Nema drugih Ijudi koji rade ono što mi Radimo. Ima puno grupa koje su popularne. Mi amo stvoreni po sistemu sad ili nikad. nije mnogo grupa napravljeno tako. I ja tu
štrčim. Kao najslabij muzicar u grupi. Oduvek sam smatrao da su Attractions lose prolazili u procenama. da nisu dobijali dovoljno pohvala za lo što su izvanredni muzičari.
Smatram da su prva tri albuma u jednoj zasebnoi grupi, a onda se stvar prebecuje u drugi stepen prenosa -ne mora da znaci boiji, ali u svakom slučaju, to je uradila različita osoba. Onda su sledece četiri ploče u jednoj grupi I tu taj period završava. To ne znači da su prve tri ploče trilogija. Boze sačuvaj, ali je ave postalo na neki način ozbiljnije. emotiviaje i posvećenije posle albuma "Armed Forces". Do tada sam bio pametnjaković.
Ponekad sednem se posebnom namorom da pisem. ali na taj način nisam nikada napisao puno dobrih stvari.
Ponekad sednem I listam stare sveske i neki dobar stih iskoči ¡ onda pokušavam da ga iskoristim. radim na njemu.
Dosta sam pisao ne putu, ne turnejama. ali postoji samo odzerden broj pesama koje možes da pišeš u toj situaciji a de ne pišeš o tome kako je biti na putu. čega se, uzasavam. Napisao sam jednu jednostavnu
pesmu na ovoj poslednjoj turneji. koju smo iz mesta naučili i odmah izvodili. Zvala se "Every Day I Write A Book" i prošla je vrio dobro, što znači da je to ponekad dobar način da se naplie pesma - završiš je za pola sata, naucis je za pola sata i odsviras je.
| 
