Džuboks, April 4, 1983: Difference between revisions
(start page) |
(+text part 1) |
||
| Line 10: | Line 10: | ||
{{Bibliography text}} | {{Bibliography text}} | ||
sam srednju školu 1973 godme. Bila je to prva godina kada je broj nezaposlenih u Engleskoj dostigao jedan milion posle rata — u Liverpulu, i svuda severnije, bilo je još gore. Bio sam vrlo srečan što sam dobio posao. Nisam imao ambicija dase dalje školujem. Otišnuo sam se i dobio prvi posao na koji sam naleteo. Dobio sam posao kao operator na kompjuterima, što je bilo relativno pristojno plačeno — oko dvadeset funti nedeljno. Stavljao bih trake i kartice u mašine, postavljao štampače sav laj manuelni posao za koji kompjuter mje imao ruke da ga sam obavi. | |||
Imao sam nekakvu ambiciju da postanem profesionalni muzičar. Več sam svirao gitaru u srednjoj školi — nastupao sam po folk klubovima. Pisao sam pesme — užasne pesme, i izvodio ih vrlo predano. Nisam mislio da su te pesme vredne za snimanje, ali jedini način da postaneš bolji je da izvodiš ono što pišeš. | |||
Driao sam se prvog posla na kompjuterima oko šest rneseci. Istovremeno, napravio sam grupu u Liverpulu, neku vrstu folk sastava — svirali bismo par rock'n'roll tema, naše pesme, ali sa tim nismo nigde dostigli. Cavern Club je još bio tamo (klub je kasnije srušen — prim. prev.) i tamo sarn sreo Nicka Lowea, ba$ pre nego što sam stigao u London 1974. On je tad još uvek bio sa grupom Brinsley Schwarz, bila je to jesen njihove karijere. Svirali smo par njihovih pesama u nekom malom klubu, oni su nastupali u Cavernu; otišli bismo tamo kasnije, sreli se na šanku i pričali. On je bio u pravoj grupi koja je snimala ploče! Bilo je to prvi put da sam pričao sa nekim takvim. | |||
Moj otat je bio u orkestru Joea Lossa — engleskog Glenna Millera, Bio je sa njim od 1953. do 1968. godine, a onda je krenuo solo. Njegov instrument je truba, ali je bio pevać. Posle svih tih godina sa Joeom Lossom otisnuo se ke.) kabaretski izvodač. Nastupa u društvenim klubovima, noćnim klubovima i kabareima; sam se vozi okolo. | |||
Prve ploče koje sam imao su bile »Please Please Me« Beatlesa i »The Foksinger« Johna Leytona. Bila je to prednost za mene što je otac bio sa Joeom Lossom tada — dobijao je dosta ploča pošto su oni svirali svoje verzije hitova trenutka. Često bi dobijao probne otiske, čak i acetate. Sve do 1966. »Northern Songs« (izdavačka kuda koja je štitila prava na pesme Beatlesa — prim, prev) bi slala acetate Beatlesa orkestrirna da bi unapredila izvodenje verzija tih pesama (ušivo) na radiju, Još ih imam kod kuče. Pošto je moj otac bio najraznovrsnni od tri pevača u orkestru Joea Lossa imao sam | |||
{{cx}} | {{cx}} | ||
{{rttc}} | |||
{{Bibliography notes header}} | {{Bibliography notes header}} | ||
Revision as of 21:15, 30 October 2014
|
